Svež sremuš

Većina vas je čula za biljku sremuš tj. divlji beli ili medveđi luk. Postoji dosta tekstova koji opisuju blagotvorna dejstva ove biljke i oni su u potpunosti tačni. Međutim, retko koji od njih govori o načinu upotrebe ubranog, svežeg sremuša.

Elemenat u sremušu koji je izuzetno lekovit zove se Aliin koji uz pomoć fermenata alineaza stvara Alicin. Alicin je jedno od najboljih antimikrobnih elemenata koje je poznato u prirodi.

Ono što se ne zna je to da, odmah nakon branja, Aliin počinje da isparava i to na taj način što u dodiru sa vazduhom počinje da oksidiše i da se gubi Alicin. Za 24 časa sremuš izgubi polovinu svojih lekovitih svojstava a za dva dana kompletnu količinu te materije. List sremuša je najbolje koristiti tik nakon branja, opranog i u salati. Ukoliko ga kupujete na pijaci, raspitajte se kod prodavca kada je ubran.

Za one koji ne znaju, sremuš utiče na snižavaje krvnog pritiska, utiče na normalizaciju holesterola i triglicerida, normalizuje cirkulaciju krvi, čisti creva i želudac. Za razliku od belog luka, ne iritira želudac i višestruko je lekovitiji od njega. Jedini problem je to što se u toku godine pojavljuje u prirodi samo neke tri nedelje i to na početku proleća.

Comments are closed.