Šitake

ŠITAKA (SHIITAKE)

Šezdesetih godina prošlog veka japanski istraživači su pokrenuli niz epidemioloških studija kako bi saznali što je više moguće o slučajevima oboljenja u svojoj zemlji. U jednoj od studija, pronašli su dva zabačena planinska okruga u kojima gotovo da niko nije ni čuo za rak. Vlada je poslala timove naučnika u ovim okruzima kako bi utvrdili razlog zbog kojeg su stope raka tako niske tamo. Da li je razlog bio njihov način života? Ili nešto u ishrani? Ispostavilo se da je glavna industrija u ovim oblastima bila uzgoj šitake gljiva, stoga su i stanovnici ovih oblasti konzumirali velike količine šitake gljiva, navodno verujući da pomože u sprečavanju raka.

Ime šitake potiče od japanske reči za razne vrste kestena, šita, kao i od japanske reči za gljive, take. Šitake se ponekad naziva „šumskom gljivom“ i „gljivom crne šume“. U Kini, ova gljiva je poznata pod nazivom šaingugu (Shaingugu) (pin yin = Šan Gu (Shang Gu) ili Šian-ku (Shiang-ku) što u prevodu znači „mirisna gljiva“; isto tako i Hua Gu ili Kua Gu (Qua Gu), što u prevodu znači „gljiva belog cveta“; ovaj naziv je dat napukloj, beloj sorti šitaki gljive, pod nazivom „Donko“. Latinski naziv šitake gljive je Lentinula edodes (lent znači savitljiv,  inus nalik, a edodes znači jestiv). Oko 1980. godine vodila se debata u vezi sa latinskim nazivom šitake među taksonomima i tako je naziv gljive promenjen iz Lentinus edodes u Lentinula edodes.

Posle šampinjona, šitake gljive su najpopularnije gljive na svetu koje se koriste u kulinarstvu. Šitake se uzgajaju u Sjedinjenim Državama više nego bilo koje druge gljive korišćene u kulinarstvu. Mesni ukus gljiva može doprineti ukusu bilo kog jela i, kao što se ispostavilo, gljiva koja je toliko oduševila svojim preponzatljivim ukusom je takođe i lekovita gljiva. Čak i među gljivama, šitake gljive su veoma hranljive: gljiva sadrži sve neophodne aminokiseline, kao i eritadenin, jedinstvenu aminokiselinu za koji neki lekari veruju da snižava holesterol. Šitake gljive su takođe bogate gvožđem, niacinom i vitaminom B, posebno B1 i B2. U svom osušenom obliku, gljiva sadrži vitamin D. Ekstrakti tople vode iz kultivisanog micelija Lentinula edodes sadrže amino kiseline serin, treonin, alanin i prolin.

 

ŠITAKA U DIVLJINI

 

Gljiva šitake dolazi poreklom iz Japana, Kine i sa Korejskog poluostrva, kao i iz drugih oblasti u Istočnoj Aziji. Šešir gljive je tamno braon boje na početku, a kasnije postaje svetliji. Spore gljiva su bele dok su ivice cevčica ispod šešira nazubljene. U divljini, šitake rastu na mrtvim ili umrtvljenim drvećima (kestenu, bukvi, hrastu, japanskoj johi, dudu i drugim) tokom zime i proleća. Gljive preferiraju šumsku hladovinu sa hladnom vodom u blizini. Industrija šitake gljiva u Japanu, koliko god bila velika, može se pripisati očuvanju velikog dela nacionalnih šumi. Bez prihoda od šitake gljiva, mnogi posednici bi odavno isekli svoje drveće ili prodali svoju zemlju graditeljima stambenih naselja. Šitake gljive su vodeći poljoprivredni izvoz u Japanu. Japan je nekada činio 80% svetske proizvodnje šitake gljiva; Kina ih sada izvozi znatno više od Japana. Za grad Kingiuan (Qingyuan) se kaže da proizvodi više od 50% ukupne proizvodnje šitake gljiva.

UZGAJANJE ŠITAKE GLJIVA

 

Uzgoj šitake gljiva u Sjedinjenim Državama je polako počeo, delimično zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (USDA). Većim delom prošlog veka, Ministarstvo je nametnulo kompletan karantin na uvoz šitake gljiva, jer su Lentinus edodes zamenili sa drugom gljivom koja se naziva Lentinus lepideus. Ova druga gljiva (čiji je uobičajen naziv „Ljuskava žilavka“) poznata je po tome što napada i korodira železničke pruge i sumnja se da je uticala na nekoliko železničkih nesreća. Ministarstvo je shvatilo svoju grešku i 1972. godine je ukinuo karantin protiv šitake gljiva. Danas, američki uzgajivači proizvode oko 5 miliona funti šitake gljiva godišnje.

U prirodi, šitake gljive se množe i šire iz spora koje proizvodi gljiva. Međutim, za uzgajanje, klijanje spora je previše nepouzdano. Umesto toga, trupci se kaleme sa aktivno rastućim gljivama. Gljiva se prvo prilagođava drvetu direktnim uzgojem na malim komadima drveta. Aktivne gljivične kulture koje su namenjene za uzgoj gljiva se nazivaju okot. Budući da kvalitet useva ne može biti bolji od okota, uzgajivači moraju koristiti održiv šitake okot dobre raznolikosti u čistoj kulturi, bez korova gljivica i bakterija.

Imunomodulatorne aktivnosti ekstrakta iz Lentinula edodes brzo opadaju kada se gljive čuvaju na 20 stepeni tokom 7 dana, dok se to ne dešava kod skladištenja na niskim temperaturama (između 1 i 5 stepeni). Neophodno je da se lekovite gljive beru kada sadrže optimalnu koncentraciju beta-glukana i da se ubrani plodovi skladište na odgovarajućoj temperaturi pre obrade ili potrošnje. Sušenje zaustavlja gubitak beta-glukana.

 

 

LEGENDA O ŠITAKE GLJIVAMA

 

Istorijski dokumenti u japanskim arhivama govore o tome kako je Čuai, ratoborni 14. car Japana, pohvalio šitake gljive koje su mu dali pripadnici varvarskog plemena Kumaso, koje je u drugom veku pokušao pokoriti na ostrvu Kjušu. Šitake su navodno korišćene na drevnom japanskom dvoru kao afrodizijak.

U Kini, uzgoj šitake gljiva počeo je pre oko 1000 godina sa drvosečom po imenu Vu San-Kvung u planinskim oblastima provincije Džeđang. Kako bi proverio svoju sekiru, Kvung je zamahnuo prema palom panju na kojem su rasle gljive šitake. Nekoliko dana kasnije, primetio je da šitake gljive rastu tamo gde je sekira udarila u panj. Kao eksperiment, on je presekao panj na nekoliko različitih mesta. Gljive šitake su ponovo rasle tamo gde je njegova sekira udarila. Na taj način se rodila metoda uzgajanja gljiva na panju. Priča se da jednom prilikom gljive nisu uspele da rastu na panju i da je Kvung je pobesneo. Napao je panj, snažno ga udarajući oštricom sekire. Kada se vratio na mesto gde je udarao panj, na svoje iznenađenje je otkrio da je panj prekriven gljivama. Kvung je otkrio „upiti i udariti“ metod uzgoja gljiva, u kojem su panjevi udareni na takav način da spore imaju više otvora u kojima će rasti. Ovaj metod se još uvek koristi na nekim mestima. Vu San-Kvungovom doprinosu poljoprivredi se odaje počast u hramu u Cinjuanu (Qingyuan). U Džeđang provinciji se i dalje proslavljaju festivali u njegovo ime.

 

ISTRAŽIVAČKE STUDIJE O ŠITAKE GLJIVAMA

 

U tradicionalnoj kineskoj medicini, šitake gljive se koriste za lečenje visokog holesterola, ateroskleroze, prehlade i gripa. Veruje se da gljiva revitalizuje krv, utoli glad i leči prehladu. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, trebalo bi da ojača Či, osnovnu životnu snagu koja oživljava telo i povezuje ga sa živim kosmosom. S obzirom na to koliko se šitake poštuju, samo je pitanje vremena kada će naučnici testirati njene lekovite osobine.

ŠITAKA I RAK

Godine 1969. Tetsuro Ikekava (Ikekawa) sa Purdue univerziteta, radeći u saradnji sa istraživačima u Nacionalnom institutu za istraživanje raka u Tokiju, ekstrahovao je 1-3 beta-glukan iz šitake gljive koja je testirana na miševima inficiranim tumorima. U 72% do 92% miševa, rast tumora je bio sprečen. Lentinan® je stvoren zahvaljujući ovoj studiji (beta-glukan je dobio ime po Lentinula edodes). Ikekava i njegove kolege su zaključili da je lentinan podstakao imunološki sistem aktiviranjem makrofaga, T limfocita, drugih ćelija imunog sistema i proizvodnju citokina.

Do 1976. naučnici su sproveli klinička ispitivanja na Lentinanu i proizveli farmaceutsku verziju. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite japanske vlade, koje je ekvivalent Upravi za hranu i lekove (FDA) Sjedinjenih Država, ubrzo je odobrilo lek. Gotovo odmah lentinan se pokazao efikasnim u lečenju više vrsta raka. Međutim, lek nema nikakvo direktno antikancerogeno dejstvo. Kada se lentinan stavi u epruvetu sa ćelijama raka, on ne utiče na ćelije, ali kada se ubrizga u telo, on aktivira proizvodnju T ćelija i prirodnih ćelija ubica. Lentinan je treći najčešće propisani lek protiv raka u svetu. Doktori ga često propisuju pacijentima koji su bili podvrgnuti hemoterapiji kao sredstvo revitalizacije imunološkog sistema pacijenta. Nažalost, lentinan nije odobren od strane FDA; osim pod posebnim okolnostima, on nije dostupan Amerikancima.

Lentinan je veoma bezbedan: u studijama antigeničnosti nije bilo anafilaktičkih reakcija i nema alergijskih reakcija. Lentinan nije imao efekta u testu mutagenosti, testu hemolize, zgrušavanju krvi ili sposobnosti da uzrokuje artritis.

ŠITAKA I HEPATITIS

 

Smatra se da je supstanca ekstrahovana iz šitake gljive pod nazivom LEM (Lentinula edodes mycelium) korisna protiv hepatitisa B, bolesti koja se prenosi transfuzijom krvi, nesterilisanim iglama i polnim odnosom. Neke studije su pokazale da LEM stimuliše proizvodnju antitela koja se suprotstavljaju hepatitisu. Dok je lentinan sastavljen čisto od polisaharida, LEM i LAP, takođe prisutni u micelijalnim ekstraktima Lentinula edodes, su glikoproteini i pokazali su antitumorsku aktivnost u kliničkim ispitivanjima. LEM i LAP ekstrakti su izvedeni iz micelijuma gljive Lentinula edodes i kulturne sredine, i predstavljaju glikoproteine koji sadrže glukozu, galaktozu, ksilozu, arabinozu, manozu i fruktozu. LEM takođe sadrži derivate nukleinskih kiselina, jedinjenja vitamina B i ergosterol. Opet, i LEM i LAP aktiviraju imuni sistem domaćina. U Japanu lentinan je trenutno svrstan u lekove, dok se LEM i LAP smatraju dodatkom ishrani (nutraceutici).

 

ŠITAKA I HIV/SIDA

 

Ubrzo nakon što je epidemija side počela ranih 1980-ih, lekari su počeli eksperimentisati sa lentinanom kao sredstvo koje čini imuni sistem manje osetljiv na HIV, virus koji uzrokuje sidu. Lentinan je 1990. godine na Šestoj međunarodnoj konferenciji o Sidi izazvao velik entuzijazam kada su objavljeni izveštaji koji pokazuju sposobnost leka da uvećaju broj T ćelija – ćelije čiji je posao označavanje napadača kako bi ih imunološki sistem mogao uništiti (HIV uništava pomoćne T ćelije). Pokazalo se da šitake lignini, koji se nalaze u LEM-u, zaustavljaju množenje HIV-a i štite pomoćne T limfocite. Novi protein kojeg su nazvali lentin je nedavno izolovan iz Lentinula edodes od strane biohemičara sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu. Ima snažnu antigljivičnu aktivnost, ali takođe ima sprečavajuće dejstvo na HIV-1 reverznu transkriptazu, kao i na množenje leukemijskih ćelija.

Istraživači u Sjedinjenim Državama su takođe bili znatiželjni da li se lentinan može koristiti za lečenje pacijenata koji boluju od side. Istraživači su želeli da znaju da li lentinan može da ojača imunološki sistem pacijenata koji boluju od side i da li će pacijenti tolerisati lentinan kao i japanski pacijenti iz ranijih studija obolelih od raka. Proučavanje obolelih od side je zajednički sprovedeno u San Francisku i Njujorku. U Opštoj bolnici u San Francisku, 10 pacijenata je intravenozno dobijalo 2 miligrama (mg), 5 mg, ili 10 mg lentinana ili placeba, jednom nedeljno tokom osam nedelja. U inicijativi Zajednice za istraživanje u Njujorku, dve grupe od 20 pacijenata su intravenozno dobijale ili 1 mg ili 5 mg lentinana, dva puta nedeljno tokom 12 nedelja, a 10 pacijenata je dobijalo placebo. Kod svih pacijenata koji su uzimali lentinan, povećan je broj limfocita (bela krvna zrnca koja pomažu u izbacivanju virusa i bakterija iz organizma). Međutim, istraživači su upozorili da im je mali broj pacijenata u studiji zabranio da zaključe da lentinan zapravo povećava aktivnost limfocita. Kada se lentinan koristi zajedno sa azidotimidinom (AZT), on potiskuje površinski izraz HIV-a na T ćelijama više nego što je AZT  to uradio sam. Lentinan i sulfatni lentinan pokazali su snažnu anti-HIV aktivnost, što je rezultiralo kočenjem virusne replikacije i fuzije ćelija.

Kasnije ispitivanje, u kojem su istraživači jednu grupu pacijenata lečili lentinanom i didanozinom, a drugu grupu pacijenata samo sa didanozinom, pokazalo je značajno povećanje limfocita kod pacijenata koji su primali lentinan-didanozin u poređenju sa onima koji su primali samo didanozin. Ove izazovne studije ukazuju da lentinan može biti koristan u lečenju pacijenata sa HIV-om.

ŠITAKA I KARIJES

 

Zubni plak je mek, tanak, lepljiv film koji se formira na površini zuba, često u blizini desni. Sastoji se od miliona bakterija, kao i pljuvačke i drugih supstanci i može izazvati karijes. U slučaju da do sada niste čuli, najbolji način da se spreči stvaranje plaka na zubima je redovno pranje zuba.

Da bi se utvrdilo da li šitake glive mogu da pomognu u sprečavanju karijesa, istraživači sa Stomatološkog fakulteta univerziteta Nihon u Japanu sproveli su test u kome su bakterije Streptococcus mutans i Streptococcus sobrinus bile izložene šitake prahu. Ove bakterije su sastavni deo zubnog plaka. U in vitro testu, istraživači su primetili smanjenje u formiranju plaka. U in vivo testu, koji je sproveden na laboratorijskim pacovima koji su bili inficirani sa Streptococcus mutans, istraživači su uporedili pacove koji su bili hranjeni ekstraktom šitake sa pacovima koji nisu koristili šitake. Istraživači su otkrili da je grupa koja je koristila šitake imala značajno manje šupljina u zubima. Povrh toga, sastojak šitake gljiva u ishrani pacova je iznosila samo 0,25% što ukazuje da šitake gljive mogu biti snažna zaštita od karijesa.

Na Stomatološkom fakultetu univerziteta Nihon, gde je obavljeno još jedno istraživanje, istraživači su otkrili da je šitake bio efikasan protiv nekoliko bakterija, uključujući različite vrste Streptococcus, koje se obično nalaze u ustima. Uopšteno govoreći, istraživanje je pokazalo da su mikrobi kao što je Candida, koji se ne nalaze u ustima, otporni na gljive. Čini se da je kao medicinska gljiva, šitake posebno korisna stomatolozima.

 

 

ŠITAKA ŠTITI JETRU

 

I LEM i frakcija ekstrahovanog etanola iz Lentinula edodes zaštitili su jetru miševa povređenih dimetil-nitrozaminom. Enzimi jetre su kontrolisani i, što je još važnije, posledična fibroza je bila sprečena ili otklonjena. Ova antifibrotička aktivnost u ekstraktima jestive gljive treba da dovede do razvoja zaštitnika jetre bez nuspojava.

Odavno je poznato da je eritadenin, jedinjenje ekstrahovano iz Lentinula edodes, u stanju da snizi holesterol u krvi ubrzavanjem izlučivanja unetog holesterola i njegovog metaboličkog razlaganja. Razne studije su pokazale da Lentinus gljive mogu sniziti i krvni pritisak i slobodni holesterol u plazmi.

ŠITAKA I BAKTERIJE

 

Ekstrat Lentinula edodes je pokazao efekte koji povećavaju rast broja korisnih bakterija u debelom crevu, Lactobacillus brevis i Bifidobacteria breve. Smatra se da je disaharidni šećer trehaloze efektivni faktor u ekstraktu. Istraživači ukazuju na to da ekstrakti Lentinula edodes mogu da poboljšaju korisnu crevnu floru u trbuhu i da smanje štetne efekte određenih bakterijskih enzima, kao što su beta-glukozidaza, beta-glukuronidaza i triptofanaza, kao i da smanje rizik od nastanka raka debelog creva. Kulturna sredina micelija Lentinula edodes je testirana na Institutu za biotehnologiju u Segedinu, u Mađarskoj, protiv brojnih običnih bakterija i Candida albicans. Čista kulturna sredina bez micelija je sprečila množenje i širenje Streptococcus pyogenes, Staphylococcus aureus i drugih bacila. Aktivna supstanca je izolovana i identifikovana kao lentionin, antibakterijsko i antigljivično jedinjenje koje nije toksično za ljudska tkiva. Oksalna kiselina je drugi uzrok odgovoran za antimikrobni efekat Lentinula edodes protiv Staphylococcus aureus i drugih bakterija.

 

* Prevod knjige Lekovite pečurke – Georges M. Halpern

Comments are closed.