Hericium erinaceus

 LAVLJA GRIVA (HERICIUM ERINACEUS)

 

Hericium erinaceus se može naći širom severne hemisfere u Evropi, Istočnoj Aziji i Severnoj Americi. Egzotičan izgled gljive, koja izgleda kao da nije sa ovoga sveta, inspirisao je njene ljubitelje da joj daju niz neobičnih naziva: lavlja griva, majmunova gljiva, majmunova glava, medveđa glava, gljiva u oblike krmakove glave, bela brada, starčeva brada, bradati jež, ježova gljiva, pom pom (jer podseća na pom pom loptice koje se nalaze na kraju vunenih kapa) i beli pom pom (jer je Hericium erinaceus bele ili prljavo bele boje).

U Japanu gljiva je uglavnom poznata pod nazivom jamabušitake. Jamabuši ili, prevedeno bukvalno, „oni koji spavaju u planinama“, pustinjski su monasi sekte Šugendo asketskog budizma. Hericium erinaceus bi trebalo da liči na suzukake, ukrasnu odeću koju ovi monasi nose. Na japanskom take znači gljiva. U Kini gljiva je poznata pod imenom šišigašira, što znači „lavlja glava“, kao i hutou, što znači „beba majmuna“. U ponekoj literaturi, Hericium erinaceus se pogrešno naziva Hericium erinaceum.

U tradicionalnoj kineskoj medicini Hericium erinaceus se izdaje za poremećaje želuca, čireva i gastrointestinalne bolesti. Ekstrakt praha iz gljive poznat pod nazivom houtou se prodaje  u Kini. U Severnoj Americi Indijanci su koristili Hericium erinaceus kao stipsu, nanošenu kao suvi prah na posekotine i ogrebotine kako bi zaustavila krvarenje. Medicinske torbe Indijanaca su često sadržale ovu gljivu.

Hericium erinaceus nije samo lekovita gljiva, već se može koristiti i u kulinarstvu. Neki smatraju da daje ukus morskim plodovima, rakovima ili jastozima. Tekstura gljiva podseća na gumu i slična je teksturi lignje. Komercijalna proizvodnja Hericium erinaceus počinje tek nedavno. Do pre dve decenije, smatralo se da se gljiva retko može pronaći u šumama, ali se danas njeno ime može naći u jelovnicima gurmanskih restorana.

 

LAVLJA GRIVA U DIVLJINI

 

Pečurka može biti dužine od 2 do 8 inča. Bele je boje, sa viticima poput ledenica koje vise sa gumene baze. Potreban je oštar nož kako bi se uklonila sa tvrdog drveta iz kojeg raste. Gljiva preferira širokolika stabla drveća kao što su hrast, orah ili bukva, koja su mrtva ili umiru. Nedavno je Hericium erinaceus gljiva bila okrivljena za stvaranje truleži u srcu hrasta u severnoj Kaliforniji.

UZGAJANJE LAVLJE GRIVE

 

Kineske apoteke drže pilule i praškove koji u sebi imaju sadržaj dobijen iz gljive Hericium erinaceus-a. Postoji velika mogućnost da ljudi koji uzimaju ove praškove ne shvataju da uzimaju prašak dobijen korišćenjem tehnika razvijenih u okrugu Sonoma, u Kaliforniji. Način na koji je Hericium erinaceus dospeo od okruga Sonome do Kine može poslužiti za kreiranje veoma interesantne priče, a samim tim i ilustruje kako mikolozi dele informacije o lekovitim gljivama.

Godine 1980. mladi mikolog obavestio je kolegu Malkoma Klarka (Malcom Clark) da je primetio neobičan plod gljive Hericium erinaceus na drvetu u Glen Elenu, malom gradiću u okrugu Sonoma, nekih 50-ak milja severno od San Franciska. Rečeno mu je da je uzorak gljive Hericium erinaceus rastao na drvetu javora koji je pao preko zaleđenog potoka. Klark, želeći da iskoristi priliku da prouči Hericium erinaceus, zgrabio je vreću za spavanje i neke instrumente iz svoje laboratorije u okrugu Sonoma, uputio se ka gradiću Glen Elen i tamo kampovao tri dana.

„Samo sam posmatrao tu stvar neko vreme“, rekao je. „Živeo sam sa tim. Bilo je od suštinske važnosti da budem sa tom gljivom.“ Tokom posmatranja gljive Klark je uzeo u obzir i izlaganje suncu, svetlosti i vlažnost vazduha. Merio je gljivu. Kada je prošlo tri dana, pokupio je gljivu i vratio je u laboratoriju, gde je uzgajao uzorak gljive Hericium erinaceus. „Bio sam u mogućnosti da napravim supstrat i nađubrim gljivu zahvaljujući vremenu koje sam proveo posmatrajući je“, ispričao je. „Onda je usledila situacija gde sam mogao otkriti kako je bolje mogu uzgajati i u kakvim uslovima“.

Glavni Klarkov cilj vezan za gljivu Hericium erinaceus u to vreme je bio da razvije gljivu koja će se koristiti u kulinarske svrhe.    Klark je odneo gljivu u svetski poznat Ernijev restoran u San Francisku, gde je šef restorana Džeki Robert (Jacky Robert) bacio pogled na gljivu u njegovim rukama i uzviknuo: „Ah, beli pom pom!“ Klark je iskoristio ovo ime kao zaštitni znak i sada se ime beli pom pom (Pom Pom Blanc) može pronaći u mnogim gurmanskim restoranima.

 

ISTRAŽIVAČKE STUDIJE O LAVLJOJ GRIVI

 

Zapadne nauke su otkrile istraživanja gljive Hericium erinaceus tek pre par godina. Iako su gljive bile deo ishrane u Japanu i Kini vekovima i njena lekovita dejstva kao stipsa su bila dobro poznata, naučnici su je vrlo slabo proučavali u to vreme. Međutim, gljiva je privukla veliku pažnju ljudi zbog svojih lekovitih dejstva. U nedavnom članku u časopisu „Međunarodni časopis o lekovitim pečurkama“ doktor Takaši Mizuno sa univerziteta Šizuoka u Japanu navodi sledeće o gljivama Hericium erinaceus:

  • Zbog njihovog uticaja na imuni sistem polisaharidi iz tela gljive u obliku voća mogu pomoći u borbi protiv raka želuca, jednjaka i kože. Ovi polisaharidi moduliraju imuni sistem na taj način da on počinje da reaguje efikasnije i pomaže ljudima obolelim od raka da kontrolišu bolest i regulišu nuspojave hemoterapije.
  • Preliminarna istraživanja pokazuju da sastojci koji sadrže malu molekularnu težinu, kao što su fenoli (hercenon A i B) i masne kiseline (Y-A-2) iz gljive Hericium erinaceus mogu imati hemoterapijsko dejstvo na rak. Izgleda da ovi molekuli deluju direktno protiv ćelija raka.

 

LAVLJA GRIVA I ALCHAJMEROVA BOLEST

 

Ono što je posebno bilo intrigantno vezano za članak Takašija Mizunoa bile su implikacije kod lečenja Alchajmerove bolesti. Oko 4 miliona Amerikanaca pati od ove bolesti, koji je najčešći oblik nepovratne demencije. Simptomi Alchajmerove bolesti uključuju zbunjenost, gubitak pamćenja, dezorijentaciju i nemogućnost govora ili rasuđivanja. Naučnici veruju da je bolest uzrokovana u mozgu nakupljanjem plaka oko nervnih ćelija i izobličenih nervnih vlakana koji se nazivaju neurofibrilarni čvorovi. Ne postoji poznat lek za Alchajmerovu bolest i uvek je smrtonosna.

Dr Mizuno je izvestio da jedinjenja u Hericium erinaceus-u (hericenoni C, D, E, F, G, H) mogu da podstaknu proizvodnju proteina zvanog faktor rasta nerva  (NGF – eng), koji je potreban mozgu za razvoj i održavanje važnih senzornih neurona. Jednostavno rečeno, Hericium erinaceus može regenerisati nervno tkivo u mozgu. To bi moglo imati poboljšani efekat u Alchajmerovoj demenciji i jedinstvena je prilika koja se aktivno proučava u Japanu, zemlji sa velikim brojem stanovništva koje stari.

 

LAVLJA GRIVA I HOLESTEROL I DIJABETES

 

Nedavne studije su pokazale da ekstrakti Hericium erinaceus-a imaju antioksidantna dejstva, regulišu nivo lipida (masti) u krvi i smanju nivo glukoze u krvi. Kod dijabetičnih pacova, efekti na nivo glukoze u krvi, serumskih triglicerida i ukupnog nivoa holesterola su bili veoma značajni kod pacova koji su se dnevno hranili koncentratom Hericium erinaceus-au odnosu 1g/kg  telesne težine. Egzo-biopolimer, proizveden iz potopljene kulture micelijuma Hericium erinaceus-a, bio je čak i mnogo aktivniji, u dozi od 200mg/kg telesne težine, u smanjenju ukupnog holesterola u plazmi (32,9%), LDL (loš) holesterol (45,4%), trigliceridi (34,3%), aterogeni indeks (58,7%) i aktivnost hepatičnog enzima HMG-CoA reduktaze (20,2%).

 

LAVLJA GRIVA I IMUNI SISTEM

 

Nedavno su naučnici u Džeđang koledžu tradicionalne kineske medicine u Hangdžou u Kini izvršili eksperiment kako bi utvrdili da li Hericium erinaceus može aktivirati T i B limfocite u imunološkom sistemu. Ova bela krvna zrnca cirkulišu u limfi i krvi i uklanjaju viruse i bakterije iz tela. Naučnici su bili zainteresovani da saznaju kako je Hericium erinaceus uticao na limfocite i šta bi se desilo ako bi se gljiva koristila zajedno sa drugim supstancama koje stimulišu proizvodnju limfocita.

Naučnici su izolovali T i B limfocite iz krvi laboratorijskih miševa. Stavili su limfocite u epruvete i ubrizgali u njih različite kombinacije lektina zvanog Con-A, polisaharide iz Hericium erinaceus-a i lipopolisaharida (LPS), još jedan stimulans belih krvnih zrnaca. Naučnici su primetili sledeće:

  • Polisaharidi Hericium erinaceus-a i Con-A zajedno su činili da se T limfociti množe tri puta brže nego kada su se koristili samo Con-A. Hericium erinaceus sam, bez Con-A, nije imao nikakvog efekta na limfocite.
  • Polisaharidi Hericium erinaceus-a i LPS zajedno stvaraju limfocite koji se množe dva do tri puta brže nego što se množe samo sa LPS. Još jednom, polisaharidi Hericium erinaceusa sami nisu imali efekta na proizvodnju limfocita.

Iz ovog eksperimenta čini se da Hericium erinaceus može igrati ulogu u jačanju imunog sistema kada se koristi u kombinaciji sa drugim supstancama, prvenstveno sa Con-A-om i lipopolisaharidom (LPS). U drugom nedavnom eksperimentu koji je sproveden na Tehnološkom institutu Tajen na Tajvanu vodorastvorni polisaharidi Hericium erinaceus-a značajno su povećali broj CD4+ ćelija i makrofaga u miševima, u poređenju sa kontrolnom grupom.

 

LAVLJA GRIVA I SARKOMA TUMORI

 

Kako bi testirali efikasnost Hericium erinaceus-a na tumore, naučnici u farmaceutskoj i industrijskoj kompaniji Kjoricu (Kyoritsu) u Japanu transplantirali su tumore sarkoma u laboratorijske miševe i hranili su ih 14 dana različitim dozama sušenih gljiva u prahu. Na kraju tog perioda odsekli su tumore i izvagali ih da vide da li su narasli. Rezultat njihovog eskperimenta: tumori su se ili smanjili ili prestali da rastu.

Interesantan aspekt ovog eksperimenta je, međutim, imao veze sa sveukupnim dejstvom gljive na imuni sistem. Naučnici su zaključili da T ćelije nisu smanjile tumor. Hericium erinaceus nema hemoterapijsko dejstvo. Ekstrakt Hericium erinaceus-a je stimulisao imuni sistem životinje, što je zauzvrat pomoglo da se kontroliše i smanji teret sarkoma tumora.

 

* Prevod knjige Lekovite pečurke – Georges M. Halpern

Comments are closed.