Cordyceps

KORDICEPS (CORDYCEPS SINENSIS)

 

Na Nacionalnim igrama u septembru, 1993. god. u Pekingu, u jednoj sedmici oborena su tri ženska svetska rekorda u trkama na na 10 000 m, 3000 m i  1 500 m. Kako je u kratkom vremenskom roku oboren veliki broj rekorda od strane Kineskinja, špekulisalo se da su kineske atletičarke koristile nedozvoljena sredstva, poput anaboličkih steroida ili drugih ilegalnih droge. Međutim, testovi urina su bili negativni. Na pitanje novinara vezano za odlične rezultate sportista, trener Ma Junren je pomenuo rigorozan trening, strastvenu posvećenost i tajni eliksir napravljen od medicinske gljive Cordyceps sinensis.

Čuda koja svojim svojstvima čini ova gljiva u Kini su poznata poslednjih 1 000 god. Naime, Cordyceps sinensis je poznat kao nacionalno medicinsko blago, koji u vidu suplementa povećava energiju i vitalnost organizma.  Jedna je od najsigurnijih medicinskih namirnica, koja se koristi za lečenje bolesti jetre, kancera, angine pektoris, srčane aritmije, bronhijalnih problemi, anemije, tuberkuloze, žutice, emfizema, neplodnosti i seksualne disfunkcije. U tradicionalnoj kineskoj medicine (TCM), veruje se da Cordyceps hrani yin, jača yang i oživljava meridijane pluća i bubrega.

Pečurka je sa dugom tradicijom u istoriji Kini, s obzirom da se Cordyceps sinensis prvi put pominje 620. godine u vreme vladavine dinastije Tang. U literaturi se opisuje kao čudan organizam koji živi visoko u planinama Tibeta i koji je u stanju da se transformiše iz životinje u biljku i obrnuto. Zvuči neverovatno, ali ne i bizarno, ma kako to izgledalo. Cordyceps sinensis je zaista neobično gljiva: ona klija u živom organizmu, najčešće u larvama određenih vrsta moljaca i Thitarodes armoricanus; ime roda je pre nekoliko godina promenjeno iz Hepialusa armoricanus u Thitarodes armoricanus, ali i dalje se koriste oba imena, koje mumificira, kolonizuje i na kraju ubija.

Latinska etimologija imena Cordyceps sinensis je sa sledećim značenjem: cord – vrpca, traka; ceps – glava i sinensis – Kinez. Gljiva se još naziva i “gusenička gljiva” s obzirom na njeno poreklo, a retko se može sresti i naziv “zimski crv, letnja trava” imajući u vidu da su drevni Kinezi verovali

da je gljiva bila životinja zimi, a povrće u leto. Oko 1850. god. japanski travar je započeo uvoz ove gljive iz Kine, dajući joj ime tochukaso, što je japanski prevod za “zimski crv, letnja trava”. Gljiva se ponekad još naziva i “vrpca-glava gljiva”, što je direktni prevod njenog latinskog imena. Na Tibetu se naziva i yartsa gunbu, što znači “zimski crv, letnja trava”.

 

 

 

 

 

KORDICEPS U DIVLJINI

 

Postoji oko 680 identifikovanih varijetea Cordyceps gljive, od kojih je Cordyceps sinensis jedna od njih. Mnoge Cordyceps gljive rastu hraneći se larvama insekata ili starijim insektima. Cordyceps gljive rastu na gotovo svakoj vrsti insekata –  zrikavci, bubašvabe, pčele, stonoge, crne bube,mravi, itd. Npr., Cordyceps curculionum  napada telo mrava i tera mrave visoko u drveće kako bi raspršio svoje spore.

Što se tiče spoljašnosti, Cordyceps sinensis izgleda veoma neobično. micelijum je obložen u mumificiranom telu gusenice odakle gljiva germiniše. Plodno telo, koje raste iz gusenice, je bez kape, u obliku oštrice ili grančice, tamno-braon u osnovi i crno na vrhu, Čiroka plodna-tela se ponekad granjaju u obliku jelenskog roga (razlog zbog koga se gliva ponekad naziva “jelenska gljiva”). Gljiva je pronađena i na nadmorskoj visini od 4267 – 6400 m. Raste na planisnkim livadama Himalaja i ostalim visokim planinskim regijama Kine, Tibeta, Butana i Nepala.

 

TRAGANJE ZA KORDICEPSOM

 

Godine 1996. mikolog Malkolm Klark je zajedno sa članovima Mykot plemena tražio Cordyceps sinensis na Himalajima. „Mykot pleme je imigriralo na Nepal dosta davno sa Tibeta“, objasnio je Klark. „Kao i Nepalci, oni čuvaju jakove koji nisu vezani, nego su slobodni i žive u krdu. U periodu kada se sneg topi, jakovi se kreću ka planini i ništa ih ne može zaustaviti. Penju se na visinu i do 4880 m kako bi našli Cordyceps.

Najveća količina gljive se nalazi na visini 3660-4300 m. Kako bi prevazišli mučninu od visine, Klarkova ekipa ga je terala da jede Cordyceps. “Jeo sam svež Cordyceps direktno sa zemljišta na insistiranje pripadnika plemena, kao bi smanjio eventualnu mučninu nastalu kao posledica nadmorske visine. Mučnina je izostala.” “Dok su putovali sa jakovima, pripadnici plemena su tragali i za jagorčevinom koja cveta na tim visinama. Neprocvetana jagorčevina  je sigurni znak da se Cordyceps nije pojavio, te je u tom slučaju najbolje se odmah vratiti nazad. Ali, kad su došli u zonu procvetale jagorčevine, jakovi su pasli travu, cvetove jagorčevine i Cordyceps-a i započeli su sa parenjem.” Među mikolozima postoji sporenje oko toga gde raste Cordyceps: van gusenice ili ih gusenica proguta i rastu unutar njenog tela. Klark veruje da gusenice progutaju spore Cordyceps-a.” Disekcijom gusenica uočio sam varijaciju boje u tkivu više-manje na istom mestu. Varijacija se kreće kroz ezofagus do creva gusenice, gde klija. Veoma dobro se može uočiti mrlja inokulacije gde započinje klijanje, s obzirom na to da je tkivo mekše i drugačije boje, pa stoga pretpostavljam da je spora progutana i klija iznutra, pri čemu raste kao lukovica i deli glavu gusenice, rastući van iz iste. Kada zemljište krene sa zagrejavanjem u proleće, Cordyceps  izađe napolje i pojavljuje se kao gljiva.”

Klark pretpostavlja da se  gljiva Cordyceps sastoji iz tri različita organizma. “ Po mojoj teoriji, Cordyceps se sastoji iz tri organizma koja deluju simbiotski, tako da može da se priča i o drugoj gljivi i o kvascu. Nije precizno određeno o kojoj vrsti organizama je reč, ali se nadam da će i na tom polju doći do pomaka u smislu njihovog definisanja.”

Inače, pripadnici Mykot plemena spremaju jogurt od Cordyceps-a, tako što od mleka jaka, nakon što ga odvoje od masnoće, pripremaju ovaj osvežavajući napitak. “Jogurt se obično pravi korišćenjem  Lactobacillus culture koja koagučiše proteine. Međutim, ova bakterija je kod pripadnika Mykot plemena zamenjena Cordyceps-om, što možda predstavlja neki novi i po zdravlje koristan proizvod. Najveći mesta pronalaženja Cordyceps-a su stara preko stotinu godina i teško da bih ih pronašao da nije bilo članova plemena. Par puta su mi vezali oči kako se kasnije ne bih vratio na ova mesta koja oni uspešno kriju.”

 

LEGENDA O KORDICEPSU

 

U proleće, kada sneg krene da se topi visoko u planinama, domoroci Tibeta i Nepala, kao što su to vekovima unazad radili, vode jakove na ispašu na višim nadmorskim visinama. Tamo se jakovi hrane svežom prolećnom hranom, lupajući po zemlji i u preostalom snegu tražeći Cordyceps. Pastiri koji su uočili rutinu ponašanja jaka često su se  pitali šta je to što im daje neviđenu vitalnost? Neki afrodizijak, možda? Pastiri su se dalje pitali kako su se ove životinje tako energično ponašale uprkos velikoj nadmorskoj visini, te da li je to što je uticalo pozitivno na životinje važilo i za čoveka?

Nakon pažljive istrage, stočari su otkrili da su životinje jele neobičnu gljivu, onu koja je izrasla iz mrtvih tela gusenice. Neustrašivi član plemena je odlučio da eksperimentiše na sebi i uzeo je Cordyceps sinensis. Nakon što je shvatio da se oseća veoma prijatno, preporučio je i ostalim članovima ekipe da je probaju.  našao rezultate zadovoljavajuće i preporučio ga svojim drugovima. Uskoro su svi narodi jeli gljive. Uskoro se svi članovi plemena krenuli  sa ishranom ove gljive, čime se njihova  izdržljivost poboljšala i manje su patili od respiratornih i drugih bolesti. Plemena su međusobno počela da dele tajnu novootkrivene gljive, koju su dalje otkrili monasima, ovi dalje svojim  poznanicima i uskoro se reputacija Cordyceps sinensis proširila širom Kine. Na kraju, čudesna gljiva je pala u ruke carevih lekara, koji su je propisali caru. Nakon toga, dekretom je utvrđeno da se Cordyceps  može koristiti samo u carskoj palate i da je svako ko dođe do gljive na bilo koji način, u  zakonskoj obavezi da je preda carskim službenicima.

U drevnim zapisima se mogu naći i dosta neobični načini korišćenja Cordyceps-a . Po jednom receptu gljivu treba natopiti žutim venom kako bi se dobio tonik protiv bolova u preponama i kolenu. Prema drugom zapisu, ljudi oboleli od kancera ili zamora trebalo bi da 8,5 g Cordyceps-a,  još uvek pričvršćenog za gusenicu, zakače za stomak ubijenog mužjaka patke i skuvaju živinu na laganoj vatri. Nakon što je patak skuvan, pacijent odstranjuje Cordyceps i koristi u ishrani meso 8-10 dana.

 

 

KORDICEPS: ISTOK I ZAPAD

 

Mnogo vekova unazad Cordyceps je u Kini korišćen kao biljka izbora u lečenju bubrega i plućnih bolesti. U TCM-u se smatra da Cordyceps direktno stiže do pomenutih organa, s obzirom na to da su bubrezi  “koren života”,  a pluća “Qi celog organizma”, te ja zato definisan kao veoma potentna biljka u kinskoj farmakopeji (Qi u kineskoj medicini znači zakon života i energije).

Smatra se da pluća vladaju Qi faktorom koji je povezan sa elementom vazduha. Qi struji bez opstrukcije kroz pluća kada su ova u zdravom režimu rada, ali ako je Qi oslabljen ili opstruiran od strane obolelog grla ili pluća, onda neminovno dolazi do oslabljenja telesne snage. Kako grlo predstavlja vrata pluća i dom glasnih žica, onda i nos i grlo trpe iste promene kao i pluća. Zbog toga se Cordyceps, koji se kreće direktno ka plućima i bubrezima, vrlo često propisuje kod oboljenja respiratornih organa.

Bubrezi se smatraju izuzetno važnim u TCM-u  zato što oni skladište Jing, glavni organski materijal koji je izvor regeneracije u telu. Svi organi tela su u potpunosti zavisni od bubrega, kada je u pitanju  životna aktivnos. Prirodno slabljenje Jing-a vremenom dovodi do starosti. Erektilna disfunkcija, sterilitet i reproduktivni problemi se takođe javljaju kao posledica nepravilnog skladištenja Jing-a od strane bubrega. Bubrezi kontrolišu kosti i stvaranje koštane srži, pa čak i normalno disanje. Zato što su bubrezi centralni kineski pojmovi dobrog zdravlja i telesne funkcije, Cordiceps, biljka koja ide do bubrega,  propisuje se u lečenju mnogih bolesti.

Prvi susret zapada sa Cordiceps-om je zabeležena u ranom 18. veku, kada je jezuitski sveštenik Žan Baptist Perenin di Hald doneo primerak gljive iz Kine u Francusku. Za vreme njegovog boravka na Carevom dvoru, Otac Perenin se znatno zainteresovao za ovu gljivu. Vrlo verovatno je do njegovog interesovanja za Cordiceps  došlo nakon što je i sam koristio. kako je zapisano u njegovom dnevniku, imao je sreće da za vreme jake groznice koju je dobio sretne emisara u Velikoj palati koji je dostavljao  Cordiceps. Nakon što je koristio gljivu, Otac Perenin se veoma brzo oporavio i kako je zapisao u dnevniku Cordyceps može da “ojača i obnovi organizam oslabljen bolešću ili preteranim iscrpljivanjem”. Takođe je zapisao kako je u Kini ova gljiva dosta retka te se mora uvoziti sa Tibeta i kako je njena vrednost u srebru iznosi četverostruku težinu gljive.

Nakon povratka u Francusku, Otac Perenin je objavio svoja zapažanja vezana za Cordyceps i blagotvorni efekat ove gljive na ljudsko zdravlje i organizam. Njegov rad je izazvao senzaciju u naučnim krugovima Francuske, naročito veza sa insektom, što je otvorilo nove mogućnosti korišćenja mikroorganizama u kontroli biljnih štetočina.

Prve indikacije porekla Cordyceps-a se su se na zapadu pojavile 1843. god., kada je Velečasni dr M.I.Berekeley, pišući New York State Journal of Medicine, rešio zagonetku misteriozne biljke-insekta.Berkeley je zapisao kako je koren gljive svakako gusenica, ali da se ista odstranjuje kompletno sa micelijuma gljive.

Cordyceps je verovatno napravio svoj debi u USA sredinom 1800. god., kada su kineski imigranti krenulisa izgradnjom pruga. Zapisi pokazuju das u kineski lekari propisivali  Cordyceps u Oregonu i Ajdahu. Prvi koji su je stavili u promet bila su braća Lloyd iz Sinsinatija, Ohajo, kao tadašnji vodeći proizvođači medicinkog bilja u USA početkom XX veka, a na  osnovu informacija dobijenih od kineskog botaničara N. Gist Gee. Gee je objasnio da gljiva raste u Tibetu na visinama 3660-4580 m te da je na tim visinam skupljaju u spuštaju u niziju tibetanska plemena. Takođe je objasnio das u je kineski lekari prepoznali kao “dobru u zaštiti pluća, bubrega, kod prestanka krvarenja ili pljuvanja krvi, razgradnje šlajma nastalog usled upornog kašlja i pušenja”.

 

“DOBIJANJE PRAVE STVARI”

 

Početkom 60-ih godina prošlog veka kineski mikolozi su sproveli opsežno istraživanje vezano za Cordyceps sa ciljem izolovanja najpotentnijeg soja. S obzirom na to da je Cordyceps retka i za sakupljanje teška gljiva, njihov cilj je bio da lociraju superiorniji soj, kako bi izašli u susret svetskoj potražnji za ovom gljivom. Godine 1972. istraživači sa Institute of Materia Medica (Kineske Akademije Medicinskih Nauka) razvili su, testirali I, na kraju, odlučili da je soj, koji su nazvali Cordyceps Cs-4 (ili jednostavno Cs-4), najpotentniji. Soj je izabran zbog sličnosti u hemijskom sastavu sa divljim Cordyceps-om i benefitima postignutim u okviru biljne medicine. U stvari, Cs-4 je bio zahvalniji za uzgajanje od

Cs-1, Cs-2 ili Cs-3 sojeva. Iako se danas zbog velikog broja naučnih radova Cs-4 smatra superiornijim, činjenica je da je poslednjih 30 godina dosta rađeno upravo na tom soju, kad je u pitanju biotehnologija i izolovanje pomenuog soja. Ono što se danas sigurno zna jeste da postoji veliki broj sojeva hemijske strukture sličnije Cordyceps-u od  Cs-4.

Cordyceps Cs-4, izolovan iz peirodnog  Cordyceps-a, pronađen je u provinciji Kvingal, udaljenoj oblasti koja je vekovima poznata po Cordyceps-u. Cs-4 zadovoljava stroge standarde zaštite, brzo raste zahvaljujući različitim tehnikama kultivacije i odupire se kontaminaciji. Više od 2 000 pacijenata sa različitim medicinskim poremećajima bili su uključeni u klinička ispitivanja Cs-4 soja u Kini, pri čemu je na ovaj način prvi put savremena kineska medicina priznala tradicionalnu. Godine 1987. kineski ministar zdravlja je odobrio Cs-4, ili Jinshuibao, ime pod kojim je ovaj soj poznat u Kini, za korišćenje. Otvaranje biznis saradnje između Kine i zapadnih zemalja 70-ih godina prošlog veka omogućilo je pristup TCM-u, a samim tim veće interesovanje za biljnu medicinu. Velike potrebe širom sveta za  Cordyceps-om i ogromna cena kolekcije divlje forme dovela je do pojave beskrupuloznih proizvođača i distributera lažnog Cordyceps-a. Većina zapadnog sveta preferira lekove u obliku kapsula, što mnogim dobavljačima omogućava ovakvu vrstu falsifikovanja. U cilju identifikacije “pravog” Cordyceps-a, grupa u Kaliforniji je započela analizu dostupnih  proizvoda pod nazivom Cordyceps, kako komercijalnih, tako i onih u obliku sirovine. Rezultati su bili poražavajući: veliki broj komercijalnih uzoraka iz Kine nije imao skoro nikakve sličnosti sa pravim Cordyceps-om, dok je veliki broj američkih proizvoda bio nepreobražen supstrat na kome je potencijalno uzgajana gljiva.

Međutim, postojeće metode koje se koriste za anlizu kvaliteta Cordyceps-a još uvek nisu standardizovane, tako da svaka laboratorija širom sveta koristi neku svoju metodu i standard. No svi pravi uzorci Cordyceps-a su se pokazali veoma sličnim u smislu hemijske strukture, dok se primećuje znatna varijacija u sekundarnim metabolitima kada su u pitanju kultivisani Cordyceps sinensis i ostale Cordyceps vrste. Nukleozidi, a naročito deoksi-nukleozidi (npr.Cordycepin), determinisani su kao najsigurniji indikatori potencije gljive, a koji se ne mogu naći ili su prisutni u mikro količinama kod drugih organizama.

Najčešći konzumenti divljeg Cordyceps-a su upoznati sa činjenicom da sakupljači gljive ubacuju  grančice ili čak delove žice u gusenici kako bi povećali masu. Neki od konzumenata kapsula još uvek nisu sigurni u pravi ukus i miris Cordyceps-a. Politehnički Univerzitet u Hong Kongu je analizirao neke od uzoraka kapsulirane gljive. Rezultati su bili poražavajući, s obzirom na to da u kaspulama nije bilo ničega drugog do pirinčanog brašna ili muskatnog oraščića.

 

UZGAJANJE KORDICEPSA

 

Značajne varijacije u kvalitetu, kada su u pitanju različiti sojevi gljive i njeni uzgojivači, itekako su diskutabilne, s obzirom na to da je npr. paradajz ništa drugo do paradajz, bez obzira na mesto uzgoja. No, sa Cordyceps-om, čak i sa sojem Cs-4,  postoje varijacije kada su u pitanju aktivne komponente. Kao prvo, važno je znati da postoje dve različite metode kultivacije gljive. Metoda koja se najčešće primenjuje u Kini, poznata pod nazivom fermentacija u tečnom supstratu, podrazumeva nanošenje organizma na sterilisanu tečnu podlogu, koji omogućava neophodan rast micelijuma, koji se nakon određenog vremena rasta skuplja, suši i nakon toga i upotrebljava. Generalno, ekstra-celularne komponente se izlučuju od strane gljive za vreme rasta sve dok ima bujona. Na ovaj način dolazi do značajnih gubitaka bioaktivnih komponenti, s obzirom na to da je veliki broj aktivnih sastojaka upravo ekstracelularan i prisutan u malim količinama u micelijumu. Drugi način kultivacije je u čvrstom supstratu i najčešće je prisutan u Japanu i USA. Micelijum se uzgaja u plastičnim kesama ili staklenim teglama sa sterilisanim medijumom (najčešće pirinač, penica, raž ili kineska šećerna trska). Nakon nekog perioda rasta, micelijum se skuplja zajedno sa rezidualnim žitom. Iako je ova metoda mnogo jednostavnija, glavni nedostatak je što sadržaj rezidualnog žita može biti veći od sadržaja micelijuma. No, neki od sporednih produkata žita itekako mogu  biti blagotvorni i čak delovati sinergistički, pri čemu se ekstra-celularne komponente sakupljaju zajedno sa supstratom i micelijumom, što je opet prednost ovog postupka. Cordycepin je jedan od primera jedinjenja koji su primarno ekstra-celularni po prirodi. Mnogi testovi su urađeni  upravo micelijumom  kultivisanog Cordyceps-a, a sa ciljem detekcije Cordycepin-a.  Prilikom rasta Cordyceps-a na čvrstom supstratu Cordycepin je najčešće prisutan, dok je u tečnoj kulturi zastupljen u veoma malim koncentracijama.

No, u Kini je i pored navedenog najčešće u upotrebi tečni medijum na bazi ostataka svilene bube i sa dodatkom ugljenih hidrata i minerala, što predstavlja logičan izbor s obzirom na to da gljiva prirodno raste na insektu. Sušena tela svilene bube predstavljaju nusproizvod sa malom mogućnošću upootrebe, ali ovakav medijum daje velike prinose kvalitetne gljive. Jedini problem je što FDA u USA zahteva da se miceljum proizvodi na humanom izvoru hrane, a što svilene bube sigurno nisu. Takođe ne mogu da se svrstaju u kategoriju lako dostupnih sirovina širom sveta kada je u pitanju kultivacija Cordyceps-a. No, poslednja istraživanja su ukazala na antioksidantom bogatom ljubičastom kukurizu kao izuzetnom medijumu za uzgoja C. sinensis. Ljubičasti kukuruz (češće poznat pod nazivom plavi kukuruz) je botanički ista vrsta kao kukuruz koji se koristi u ishrani. Međutim, ovaj kukuruz usled prirodnih promena sadrži zrna specifične ljubičaste boje, retko prisutne kod biljaka, usled prisutnih antioksidanata koji inhibiraju rast tumora kod pacova, a koji su proneđeni kod micelijuma Cordycepsa-a.

No i pored  upotrebe napred navedenih supstrata nemoguće je dostići hemijski profil divljeg Cordyceps-a, ukoliko se isti ne uzgaja u specifičnim uslovima. Kako bi produkovala esencijalne medicinske komponente, gljivu je neophodno uzgajati u uslovima smanjene količine kiseonika, niske temperature i odsustva svetlosti, tako da bi uzgojeni micelijum sigurno sadržavati 5-20% polisaharida.

 

ISTRAŽIVANJA VEZANA ZA GLJIVU KORDICEPS

 

Cordyceps je dokazao sav svoj potencijal u borbi protiv mnogih bolesti. Gljiva koja raste u uslovima visoke nadmorske visine prenosi na konzumente svu svoju vitalnost i snagu. U nastavku su prikazana neka od istraživanja vezanih za  Cordyceps sinensis.

 

KORDICEPS  I ATEROSKLEROZA

 

Kod osoba sa urođenom sklonošću, ishrana bogata mastima može dovesti do povećanog nivoa holesterola. Kako većina ljudi ima problema sa uspešnim držanjem dijete, to je i snižavanje nivoa holesterola poprilično teško. Iako se često ovakvim pacijentima propisuju odgovarajući lekovi, pacijenti mogu koristiti i neke suplemente, kao Cordyceps, kako bi se regulisao nivo holesterola. Cordyceps u kombinaciji sa drastičnim vežbama i dobro izbalasiranom dijetom na bazi ribe,  može pomoći u lečenju arteroskleroze. Holesterol, kao masna, vosku nalik supstanca stvara se u jetri i učestvuje u vitalnim procesima produkcije hormona i obnovljavanja ćelije. Jetra produkuje holesterol u količini nephodnoj za funkcionisanje organizma, mada se odgovarajuća količina unosi i putem namirnica životinjskog porekla. Lipoproteini visoke gustine (HDL), tzv. dobar holesterol, transportuje masti kroz organizam koji on sam ne može skupiti. S druge strane, tzv. loš holesterol, odnosno lipoproteini male gustine (LDL) holesterol skladišti masti u zidovima krvnih sudova prouzrokujući arterosklerozu. Štaviše, kada se LDL holesterol skladišti u jetri, može dovesti do nastanka masne jetre.

Arterosklerozu, dakle, uzrokuje nagomilavanje holesterola na zidovima arterija, što ostavlja ožiljke i može dovesti do formiranja lezija i abrazija poznatih pod nazivom fibrozni plakovi. Plakovi mogu da narastu toliko da dovedu do sprečavanja kretanja krvi ka vitalnim organima. Takođe, ćelije mišića i imunskog sistema koje obično štite arterije kreću da rade u korist formiranja plaka. Ostaci ćelija se, takođe, zaglavljuju u plakovima i na kraju dolazi do formiranja trombova, koji, ukoliko se otkače sa zida ćelije, mogu da dovedu do hemoragije i smrti. Istraživanje je pokazalo da Cordyceps sprečava arterosklerozu smanjujući broj trombocita koji mogu takođe da se nađu zaglavljeni u plaku, tako što smanjuje viskoznost krvi.

Jednom od pacijenata se korišćenjem 3 g Cordyceps-a svakodnevno u toku 3 meseca smanjila  viskoznost krvi 21% i potpuno regulisao nivo holesterola. U Kini je 273 pacijenata primalo 1 g Cordyceps-a  tri puta dnevno u periodu 8 nedelja, za koje vreme je nivo holesterola opao 17%.

Kineski lekari su koristi Cordyceps u tretiranju hiperlipidemije (bolest uslovljena visokim stepenom masti u krvi) i rezultati su pokazali da se nivo enzima superoksid dismutaze (SOD) kod osoba starih 60-84 godina kreće u vrednostima karakterističnim za osobe stare 17-20 godina.

 

KORDICEPS I HRONIČNI BRONHITIS

 

Istraživači iz Kine su sproveli opsežna ispitivanja vezana za uticaj Cordyceps-a u tretiranju hroničnog bronhitisa. U jednom istraživanju pacijenti starosne dobi 55-60 godina sa ustanovljenim hroničnim bronhitisom su podeljeni u 2 grupe: 27 pacijenata test grupe je primalo 3 g Cordyceps-a, tri puta dnevno, četiri nedelje, dok je kontrolna grupa primal istu količinu ekstrakta bobica, Oleum Viticis negundo, koje se najčešće koriste u Kini radi lečenja prehlade, kašlja i ublažavanju simptoma brnohitisa i zviždanja u plućim pacijenata.

Slično jednomesečno istraživanje sprovedeno nad trideset pet pacijenata u kineskom  Jiangxi Medical College-u je pokazalo da je  Cordyceps delovao pozitivno na  90% pacijenata, odnosno, 18 od 20 u test grupi, što je značajno bolje ako se uzme u obzir da je u kontrolnoj grupi poboljšanje osetilo svega 20% pacijenata. Poboljšanje je bilo vidljivo kod pacijenata sa učestalim bronhijalnim spazmom, napadima kašlja, kao i  kod celokupnog disajnog kapaciteta, odnosno spirometrije.

Istraživanje sprovedeno u kineskoj bolnici Jiang-Su Provincial Hospital među 100 pacijenata sa poremećenom respiratornom funkcijom, pri čemu je većina imala dijagnostikovan hronični bronhitis, iskomplikovan srčanim oboljenjem ili emfizemom. Dvonedeljnim tretmanom pomoću Cordyceps-a

pacijenti su učestalim iskašljavanjem smanjili sekreciju i tako su simptomi bronhitisa značajno redukovani, uz smanjeno noćno znojenje i povećani apetit. Kako je istraživanje pokazalo da  je kod 92% testiranih pacijenata primećeno znatno poboljšanje, logično je pretpostaviti da je aplikacija Cordyceps-a značajno uticala na ovakvo stanje.

 

KORDICEPS I ASTMA

 

Kineski lekari veoma često propisuju Cordyceps u tretiranju astme. U jednom od mnogobrojnih istraživanja na Univerzitetu Beijing Medical University, Cordyceps se pokazao blagotvornim u lečenju ove hronične bolesti. Pedeset astmatičara, starosne dobi 17-65 god, bezuspešno su tretirani antibioticima i drugim lekovima preporučenim od strane zapadne medicine.Trideset dva pacijenta u test grupi je primalo 3 g Cordyceps-a, a kontrolna grupa  10 mg astemizola (antihistaminik) deset dana. Rezultati su pokazali da je u test grupi za 81,3% spirometrija  kod 10 pacijenata bila bolja, dok je kod ostalih 16 ta vrednost poboljšana za 20%. U kontrolnoj grupi poboljšanje nije postignuto kod 7 pacijenata. Takođe je u kontroli kašalj suzbijen nakon 9, a u test grupi već nakon 5 dana.

 

KORDICEPS I SRČANA ARITMIJA

 

Srčana aritmija, kao poremećaj rada srca, najčešće se javlja u obliku atrijalne fibrilacije i trenutno pogađa više od 2 miliona Amerikanaca, a činjenica je da je 15% do 20% infarkta upravo posledica atrijalne fibrilacije. Bolest je uzrokovana mnogim faktorim, kao što su akutna intoksikacija, hipertireoza, reumatska valvularna bolest. Lekovi poput antipsihotika i antidepresiva mogu povećati rizik oboljevanja od aritmije, kao i visoke doze nikotina, kofeina i ostalih stimulanasa. Neka istraživanja su pokazala i da antikoagulanti poput aspirina i varfarina mogu sprečiti infarkt kod pacijenata sa aritmijom.

Na kineskom koledžu Guangzhou Medical College 1994. god. sprovedeno je kliničko testiranje pacijnata obolelih od aritmije. Šezdeset četiri pacijenta je podeljeno u placebo i grupu koja je svaki dan u toku dve nedelje primala 1 500 mg Cordyceps-a. U test grupi 80%  pacijenata je pokazalo znake poboljšanja, a u placebo grupi svega 10%. Ostatak nije pokazao nikakve promene.

Slična studija na istom koledžu je pokazala da je 78% pacijenata sa istim tretmanom i oboljenjem pokazalo značajno poboljšanje, dok je od  38 starijih pacijenata sa dozom od 3 000 mg dnevno u periodu od tri meseca  poboljšanje uočeno kod čak  20 obolelih od supraventikularne aritmije. Pri tome je kod 3 pacijenta sa kompletnom blokadom gornje grane srčanog nervnog sistema takođe uočen značajan napredak. Zaključak do kojeg su došli naučnici je da, što se duže koristi Cordyceps, stanje pacijenata je bolje.

KORDICEPS I DIJABETES

 

Dijabetes, kao automina bolest je u vezi sa izuzetno visokim nivoom šećera u krvi. Pri tome T ćelije nepravilno napadaju ćelije pankreasa koji produkuje insulin i tako dolazi do gubitka kontrole organizma nad količinom šećera koji se stvara. Cordyceps, koji ima sposobnost umirenja ćelija imunog sistema, mogao bi da  pomogne organizmu u borbi sa autoimunim bolestima, kao što je dijabetes.

Istraživanja u ovoj oblasti su u povoju i prva su registrovana na teritoriji Japan i Kine, gde je 1990. god. sprovedena studija nad 42 pacijenta sa dijagnostikovanim dijabetesom, od kojih je aplikovanjem Cordyceps-a u obliku praha nakon 30 dana čak njih  95% pokazalo poboljšanje.

Cordyceps Cs-4 je efikasan kako u snižavanju glukoze u krvi tako i insulina u plazmi, pre svega zbog specifičnih polisaharida tipa  CS-F10 i CS-F30, a koje gljiva sadrži. No, u ovim slučajevima je neophodna konsultacija pacijenta sa lekarom, jer može doći de nekontrolisanog sniženja količine šećera u krvi, što može dovesti do neželjenih komplikacija. Poslednja istraživanja u ovoj oblasti su vezana za sinergističko dejstvo ekstrakata gljiva Cordyceps sinensis i Coprinus comatus (dlakava gljiva). Ekstrakti mogu, takođe, biti obogaćeni biljkom poput  Salacia oblonga (salacije), biotina, hrom-polinikotinata i cimeta. Ove komponente su se pokazale značajnim u kontrolisanju šećera i samim tim borbi protiv dijabetesa.

 

KORDICEPS I HEPATITIS B

 

Hepatitis B se najčešće javlja kao posledica inficirane krvi ili seksualnog kontakta. Iako je vakcina protiv ove bolesti pronađena, veoma često je nedostupna stanovnicima Afrike, Južne Azije i Kine, gde se najčešće i javlja. Postoji neosporan dokaz da se Cordyceps može koristiti u tretiranju ove bolesti.

U jednoj studiji, 83 subjekata nosilaca virusa hepatitis B, starosne dobi 2-15 god, a bez vidljivih simptoma bolesti,  tretirano je Cordyceps-om 3 meseca. Kompletna konverzija antitela je primećena kod 33 subjekta, a samim tim i potpuno otklonjena virusna infekcija, što je objašnjeno činjenicom da su testiranu grupu činili mladi subjekti sa još nedovoljno razvijenim imunitetom. Naime, 3-5% odraslih osoba izloženih hepatitu B postaju hronični nosioci, usled potpuno razvijenog imuno sistema, 95% inficiranih novoronđečadi postaje hronični nosioc virusa, a kod dece mlađe od 6 godina, njih 30%. Kako je  u prethodnom istraživanju 47%  od ukupnog broja testiranih subjekata odreagovalo na primenu gljive,  rezultati se smatraju izuzetno značajnim u naučnom smislu.

Takođe je 1990. god. kod 32 pacijenta obolelih od virusa (tretiranih pomoću 3 750 mg Cordyceps-a dnevno u periodu 30 dana) primećena pozitivna promena antitela kod virusa u 21 subjektu, dok je njih 23 pokazalo značajan napredak u funkciji jetre.

 

 

 

KORDICEPS I CIROZA JETRE

 

Ciroza jetre je degenerativna bolest  koja se najčešće javlja kao posledica prevelikog unosa alkohola ili hepatita i kod njih je verovatnoća obolevanja od kancera jetre 100 puta veća od osoba bez ovakvih promena.  Rezultati pokazuju da oko 30% obolelih od ciroze dobije kancer jetre ili komplikacije kada je u pitanju hronični hepatit B.

Cordyceps se pokazao jako efikasnim u lečenju pacijenata obolelim od posthepatita. Godine 1986. ekstraktom kultivisanog micelijuma (6-9 g svakodnevno 3 meseca) tretirano je 22 pacijenta. Cirozom zahvaćene ćelije su nestale kod 15 pacijenata, a kod njih 6 su se značajno smanjile.

U nešto skorijem istraživanju  japanski i kineski istraživači su pokazali da miševi mogu da razviju visoko-energetsko stanje u svojim jetrama bez znakova toksičnosti, a nakon konzumiranja velikih količina micelijuma Cordyceps-a.

Naime, jedan od lekova koji se propisuje kod ciroze (malotilat) pomaže regeneraciju jetre aktivacijom ćelija bogatih energijom čime se povećava koncentracija adenozin trifosfata (ATP), pa se, s obzirom na to da Cordyceps povećava nivo ATP-a, ovo može smatrati jednim od faktora njegovog pozitivnog dejstva na jetru.

 

KORDICEPS I OTKAZIVANJE RADA BUBREGA

 

Istraživanje je pokazalo da Cordyceps štiti bubrege od delovanja gentamicina i kanamicina. U grupi pacijenata koja je vremenom razvila stanje toksičnosti bubrega indukovano primenom gentamicina, polovina je tretirana Cordyceps-om za vreme primene gentamicina, dok je kontrola primala drugi lek koji se daje radi neutralizacije toksičnosti. U 6. danu primene 89% pacijenata od ukupnog broja tretiranih Cordyceps-om potpuno se klinički oporavilo, dok je svega 45% pokazalo sličan rezultat u kontrolnoj grupi.

Godine 1995. kineski naučnici su pokazali da Cordyceps značajno pomaže u lečenju pacijenta sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (CRF). Klinička studija kod 37 pacijenata obolelih od CRF-a je pokazala da je kod 39%  tretiranih pacijenata (5 g dnevno Cordyceps-a; 30 dana) krvna slika bila značajno poboljšana kada su u pitanju nivo eritrocita, hemoglobin i kreatinina. Takođe je 34% njih pokazalo značajna pad u azotemiji, te da je došlo do vidljivog povećanja SOD-a kao jednog od najjačih hvatača slobodnih radikala u organizmu. Takođe je kod 63% uočeno blagotvoro delovanje Cordyceps-a na rad bubrega.

 

KORDICEPS I TRANSPLATACIJA

 

Cordyceps dodatno štiti organizam od toksičnosti koja se razvija kod primene ciklosporina kako telo ne bi odbacilo transplatovani organ. Ciklosporin je veoma koristan imunosupresant, ali zbog štetnog delovanja na bubrege  može stvoriti problem prilikom transplatacije. Naime, može doći do otkazivanja rada bubrega, dijabetesa, hipertenzija i malignititeta.

Klinička studija sprovedena kod 7 pacijenata sa izvršenom transplatacijom bubrega je pokazala da Cordyceps, koji je aplikovan umesto azatioprina (azatioprin, ciklosporin i prednizon se koriste kao koktel u konvencionalnom lečenju) dovodi do normalizacije nivoa leukocita i samim tim poboljšava imuni sistem.

U Medicinskoj školi u Kini (Nanfang Hospital and Taizhou Medical School) sproveden je test nad pacijentima kod kojih je izvršena transplatacija bubrega. Njih 39 je primalo placebo, a 30 Cordyceps, 15 dana zajedno sa standardnim ciklosporinom. Naučnici su naišli na značajno manju toksičnost bubrega kod Cordyceps grupe, te da se toksičnost smanjivala sa produžetkom primene praha ove gljive, te samim tim su je i predložili kao alternative ciklosporinu, koji se, što je veoma interesantno, upravo produkuje od druge vrste gljive Cordyceps subsessilus.

 

KORDICEPS I UMOR

 

Kineski sportisti koriste Cordyceps kao supplement u ishrani kako bi poboljšali vitalnost, energiju i organizam nakon iscrpnog treninga, te se s pravom postavlja pitanje da li se Cordyceps može koristiti u lečenju pacijenata sa sindromom hronilnog umora.

Iako ovaj sindrom dovodi do dezorjentizacije, njegovo dijagnostifikovanje je nekad jako teško i javlja se kao veoma kontraverzno u zapadnoj medicine. Do sada nije zvanično potvrđen biološki test koji bi sa sigurnošću potvrdio postojanje ovog sindroma, tako da su biohemijski i biološki znaci još uvek teme mnogobrojnih debata. No, ono što je sigurno jeste da ovaj sindrom može dovesti do hepatita, tuberkuloze, depresije, AIDS-a ili hipotenzije.

Po definiciji, osoba koja pati od sindroma hroničnog umora najčešće pokazuje sledeće simptome:

  • pokazuje znake sindroma više od 6 meseci;
  • umor nije posledica preopterećenja;
  • ne može da se odmori;
  • pati od bar četiri sledeća oboljenja: glavobolja, bol u mišićima, neokrepljujući san, problem sa pamćenjem, nemogućnost koncentracije, crveno grlo.

Pacijenti koji su probali Cordyceps, ukazali su na pozitivne znake kada je u pitanju pojačana količina adrenalina, pa samim tim i pojačana snaga organizma.

Na godišnjem sastanku American College of Sports Medicine, održanom 1999. god, Kristofer Kuper, professor medicine i fiziologije na University of California-Los Angeles School of Medicine, predstavio je istraživanje sprovedeno nad 30 zdravih, starijih osoba i njihov zamor prilikom vožnje biciklom.  Dokazao je da pacijenti, koji su koristi Cordyceps, povećali su unos kiseonika sa 1,88 na 2,00 l/min; dok  placebo grupa nije pokazala nikakve znake poboljšanja. Profesor je izneo sledeći zaključak: “Ovi rezultati potvrđuju verovanje u Kini da Cordyceps sinensis značajno pojačava kapacitet treninga i smanjuje umor.

Ova istraživanja takođe dopunjuju ostale studije koje su pokazale da dolazi do značajnog povećanja ćelujske energije zahvačjujući Cordyceps-u.”

Nedavna istraživanja otkrivaju da je mogući  mehanizam delovanja Cordyceps-a taj da  povećava performance. Takođe, istraživanje, objavljeno 2000. god. u American Journal of Clinical Nutrition, pokazuje da od tretirana 110 zdrava subjekta, polovina koja je uzimala 3 g Cordyceps-a je nakon 12 nedelja mogla da trči krug duži za 2,8%, dok je placebo grupa smanjila krug vežbanja za 5,6%.

 

KORDICEPS I SEKSUALNA DISFUNKCIJA

 

Cordyceps, koji deluje na libido,  može se svrstati i u kategoriju seksulanog restorativa. Njegova upotreba u lečenju seksualne disfunkcije je dobro poznata u Kini: Cordyceps se kuva sa ostalim biljem ili mesom kao što je piletina, mlada svinjetina ili kornjača na pari i tako spremljena unosi u organizam.

Korišćenjem zapadnjačkih naučnih metoda istraživači su pokazali da Cordyceps stimuliše aktivost tela na isti način na koji to rade prirodni polni hormone.

Godine 1995. eksperiment izveden u Japanu je pokazao kako ekstrakt micelijuma gljive povjačava erekciju kod muškaraca, dok je eksperiment u Kini pokazao kako se od 286 tretiranih impotentnih muškaraca (1 g Cordyeps-a, 3 puta dnevno, 40 dana) pojačana seksualna funkcija javila kod 183 pacijenta, dok je nakon sledećih 40 dana, njihov seksualni život bio delimično ili potpuno obnovljen.

Slični rezultati su dobijeni i na Institutu u Kini – Shanghai Institute of Endocrinology, gde je korišćenje micelijuma Cordyceps-a poboljšalo seksualnu funkciju kod gotovo 25% pacijenata od njih 50 u 20-dnevnom testu.

 

*Prevod knjige Lekovite pečurke – Georges M. Halpern

Comments are closed.